ЛЕОКАНИ ТУНЛАМИ (Leucania loreyi Duponchel)ГА ҚАРШИ САМАРАЛИ ПАРАЗИТ ЭНТОМОФАГЛАРНИ ҚЎЛЛАШ

Authors

  • О.А.Сулаймонов Author
  • Б.Б.Собиров Author

Abstract

Ер юзидаги инсоният сонининг ортиши озиқ овқатга бўлган талабнинг ошиши билан белгиланади. Шунинг учун қишлоқ хўжалигида етиштирилаётган барча экинлардан сифатли,  мўл ва экологик тоза махсулотларни етиштиришда уларни зараркунандалардан ҳимоялаш асосий муоммолардан  биридир.  Бунда эса экин ҳосилини сақлаб қолиш учун турли кураш чораларини қўллаб ортиқча мехнат ва  ва маблағ сарфланмоқда. Айниқса зараркунандаларга қарши кимёвий воситаларнинг аёвсиз қўлланилиши натижасида атроф муҳит мусоффолиги ва иссиққонли жозотларга зарари катта бўлиб,  салбий оқибатларга олиб келмоқда. 

Шу сабали зараркунандаларга қарши экологик тоза биологик кураш усулларини қўллаш ва уни янада такомиллаштириш мақсадида бир қатор илмий изланишлар олиб борилмоқда. Бу эса ҳар томонлама самарали бўлиб,   экологик тоза қишлоқ хўжалиги махсулотларини етиштириш билан бир қаторда атроф муҳит мусаффолиги ва  биоценоз мувозанатини тиклашга ҳам ўз таъсирини кўрсатади.

Маккажўхори озуқабоб экин бўлиб, ундан халқ хўжалигида кенг фойдаланилади. Лекин кейинги йилларда ушбу экинга бир нечта турдаги тунлам ва парвоналар жиддий зарар етказиб хосилни 60-70 % гача нобуд қилмоқда (Тошкент вилояти 2024йй.). Булар маккажўхори парвонаси (Ostrinia  nubilalis  Hb.), кўсак қурти, леокани тунлами  жўхоризорларда катта нобудгарчиликларга сабаб бўлмоқда. Ушбу зараркунанда ҳаммахўр  бўлганлигидан  50  дан ортиқ қишлоқ хўжалик экинларига зарар етказади. Бундай ҳодисалар Бухоро ва Фарғона вилоятларида қайд қилинган.

References

1. Dopman E.B., Bogdanowicz S.M., Harrison R.G. Genetic mapping of sexual isolation between E and Z pheromone strains of the European Corn Borer (Ostrinianubilalis). Genetics. Vol. 167, 2004. P. 301-309.

2. Zhu J.W., Zhao C.H., Lu F., Bengtsson H.M.. Lofstedt C. Reductase specificity and the ratio regulation of E/Z isomers in pheromone biosynthesis of the European corn borer, Ostrinianubilalis (Lepidoptera: Pyralidae) // Insect Biochem. Molec. Biol., 1996b. VOL. 26, no. 2. Р.71-176.

3. Аbbots W.S.A method of compuding the effectiveness of insecticide.

1925 -156.

4. Алимухаммедов С., Адашкевич Б., Одилов З., Хўжаев Ш. Ғўзани биологик усулда ҳимоя қилиш Тошкент.: Мехнат, 1990.- 176 б.

5. Анорбаев А.Р., Сулаймонов Б.А. Ғўза агробиоценозида ентомофагларнинг ўзаро нисбати // Ж. Агро илм. Т., 2013. № 4 (28). –Б20-80.

6. Б.А.Сулаймонов, Х.Х.Кимсанбоев, Ш.Э.Эсонбоев. Мевали боғ зараркунандалари ва уларга қарши биологик усулни қўллаш асосолари. Т: Extremum press , 2015.-144 б.

7. Бўриев Х.Ч., Кимсанбоев Х.Х., Сулаймонов Б.А. Биолабораторияда энтомофагларни кўпайтириш. Услуб.қўлл. Т.: Ўқитувчи, 2000. - 25 б

8. Жумаев Р.А., Кимсанбоев Х.Х. К вопросу размножения Тrichogramma evanescens для биологической защиты растений. С настоящотосе удостоверява, че в сборника с ерудовете от Международната лятна научна школа Парадигма , гр. Варна, Республика България, е публикуванв следната статия. 2015. – С201- 207.

9. Стриганова Б. Р., Захаров А. А. Пятиязычный словарь названий животных: Насекомые (латинский-русский-английский-немецкий-французский) / Под ред. д-ра биол. наук, проф. Б. Р. Стригановой. — М.: РУССО, 2000. — С. 226. — 1060 экз. — ISBN 5-88721-162-8.

10. Х.Х.Кимсанбоев, Б.А.Сулаймонов, А.Р. Анорбаев, У.Д. Ортиқов, Р.А. Жумаев, О.А.Сулаймонов. Биоценозда ўсимлик зараркунандалари паразит энтомофагларининг ривожланиши. Тошкент <> 2016 йил -235 б.

11. Х.Х.Кимсанбоев, Б.А.Сулаймонов, Р.А.Жумаев., А.А.Рустамов., А.Р. Анорбаев, О.А.Сулаймонов. Ўсимликларни биологик ҳимоя қилиш (ўқув қулланма) // - Т: «O’zbekiston» НМИУ, 2015. 192 б.

12. Интернет маьлумотлари: http/ ziyo.net, http/ kutubxona.uz.

13. www.appliedbio-nomics.com/technical.../270-trichogramma.pdf

Published

2025-09-18

How to Cite

О.А.Сулаймонов, & Б.Б.Собиров. (2025). ЛЕОКАНИ ТУНЛАМИ (Leucania loreyi Duponchel)ГА ҚАРШИ САМАРАЛИ ПАРАЗИТ ЭНТОМОФАГЛАРНИ ҚЎЛЛАШ. Ta’limda Raqamli Texnologiyalarni Tadbiq Etishning Zamonaviy Tendensiyalari Va Rivojlanish Omillari, 47(1), 52-56. https://scientific-jl.com/trt/article/view/26901