ГЕНЕТИК МОДИФИКАЦИЯЛАНГАН ПАХТА НАВЛАРИНИНГ СТРУКТУРАВИЙ ХОССАЛАРИНИ ҲИСОБГА ОЛГАН ҲОЛДА БЎЯШ

Authors

  • Мамаджанова С.А Author
  • Раҳимова Ш.С Author

Abstract

АННОТАЦИЯ 
Бу тадқиқотлар генетик модификацияланган Порлок-1 (П-1), Порлок-2 (П-
2), Порлок-4 (П-4)  пахта навларини структура хусусиятларини ҳисобга олган 
ҳолда бўяшни ўрганишга бағишланган. C-6524 навли раёнлаштирилган толали 
янги генетик жиҳатдан такомиллаштирилган ғўза навларининг қиёсий таҳлили 
ўтказилди.  Генетик  модификацияланган  пахта  тола  навларининг  сифат 
кўрсаткичлари  аниқланиб,  структура-ҳажмий  хусусиятлари,  рентген  нурлари 
дифракцион  таҳлил  ва  сканерли  электрон  микроскопия  тадқиқотлари  асосида 
РНАи  технологияси  қўлланилган  ва  турли  реципиент  генотиплари  билан 
чатиштириш  йўлида  яратилган  навларнинг  кимёвий  таркибида  фарқлар 
аниқланмади. Фарқлар асосан α-целлюлоза миқдори, полимерланиш даражаси, 
толанинг  пишиқлиги,  штапел  узунлиги  ва  структура-ҳажм  хусусиятлари  каби 
кўрсаткичлар генетик модификацияланган толаларда фарқ қилади. Шунингдек, 
кристаллик  даражаси,  кристаллит  ўлчамлари  ва  толанинг  текисликлараро 
масофалари ҳам сезиларли даражада ўзгариш кўрсатади. Булар толанинг физик 
ва  кимёвий  хусусиятларига  таъсир  қилади.  Сорбланган  ва  фиксацияланган 
бўёвчи  модда  миқдорининг  турли  селекция  навларига  тегишли  тола  хом 
ашёсининг микро ва макро тузилмалари билан боғлиқлиги ўрганилган. Тадқиқот 
натижаларига кўра, фиксацияланган бўёвчи модда миқдори толаларнинг умумий 
ғоваклар  ҳажми,  калава  ипдаги  толалар  сони  ва  калава  ипнинг  кесим  бўйича 
бўшлиқ  майдонига  боғлиқ  экани  аниқланган.  Бу  ўзига  хос  структуравий 
хусусиятлар бўяш жараёнининг самарадорлиги ва сифатини яхшилашга ёрдам 
беради. 

References

АДАБИЁТЛАР РЎЙҲАТИ

1. YanjunZhang, HezhongDong -Yield and Fiber Quality of Cotton -Encyclopedia

of Renewable and Sustainable MaterialsVolume 2, 2020, Pages 356-364.

2. Quevedo Yeison M., Moreno Liz P. Predictive models of drought tolerance

indices based on physiological, morphological and biochemical markers for the

selection of cotton (Gossypium hirsutum L.) varieties// Journal of Integrative

Agriculture. –2022, –№21(5). –Р. 1310–1320.

3. He Peng1, Zhang Hui-zhi1. The GhMAX2 gene regulates plant growth and fiber

development in cotton//Journal of Integrative Agriculture. – 2022. –№21(6). –Р.

1563-1575.

4. Худайбердиева Д.Б., Содикова Г.К., Мамаджанова С.А. Structural and

performance properties of new Varieties of cotton fiber // Asian Journal of

Research in Social Sciences and Humanities. –Vol. 12. Issue 2022, 3 March.

5. Иоелович М. Я. Модели надмолекулярной структуры и свойства целлюлозы

// Высокомолекулярные соединения. Серия А. – 2016. –Т. 58. – № 6. – С. 604–

624.

6. Якунин Н.А. Изменение надмолекулярной структуры хлопковых волокон

при сорбции паров воды// Высокомолекулярные соединения, Серия А, 2003.

– Т. 45, –№ 5. С. 767–772.

7. Inder M. Saxena, Malcolm R. Brown, jr*. Cellulose Biosynthesis: Current Views

and Evolving Concepts// Ann Bot. –2005 Jul. –№ 96(1). –Р. 9–21.

8. Рахматуллинов Ф.Ф., Матисмаилов С.Л. и др. Рассортировка волокон по

степени зрелости и ее влияние на показатели качества пряжи//Известия

высших учебных заведений Технология текстильной промышленности. –

2019. –№ 6 (384) –С.121–125.

9. Измайлов Б.И. Ассортимент применяемых красителей для текстильных

материалов / Измайлов Б.И., Шарипов Р.М., Валеева Л.Д. Гадельшина Э.А.,

Вильданова А.И.// Вестник технологического университета. –Казань, 2015.

–Т.18. –№15.–С. 180–182.

10. Карпов В.В., Пачева Н.А. Активные красители сегодня // Текст.пром. –2002.

–№10. –С. 16–18.

11. Nikolaeva N.V. Analysis of the properties of active dyes. March 2021. IOP

Conference Series Earth and Environmental Science 677(5):052046.

DOI:10.1088/1755-1315/677/5/052046.

12. Arifuzzaman Khan G.M. Dyeing of Cotton Fabric with Reactive Dyes and Their

Physico-Chemical Properties// Indian Journal of Fibre & Textile Research

January, 2008.

13. Broadbent A.D. Basic Principle of Textile Coloration// A.S.T.M., 2001; 1: 337.

https://www.cottoninc.com/quality-products/nonwovens/cotton-fiber-tech-

guide/cotton-morphology-and-chemistry/.

14. Burkinshaw S., Kabambe O. / Attempts to reduce water and chemical usage in the

removal of reactive dyes: Part 1 bis (aminochlorotriazine) dyes / Chemistry,

Environmental Science/ Dyes and Pigments Published. – Vol.83. Issue 3.

December, 2009. – P. 363 –374.

15. Cai Y., Su S., Navik R., Zhang, P., Lin, L. Reactive dyeing of ramie yarn washed

by liquid ammonia Reactive dyeing of ramie yarn washed by liquid ammonia//

Cellulose. –2018. – Vol. 25. – Р. 1463–1481.

16. Yin, C., Zhang L.-P., Zhong Y., Mao Z.-P. Washing-off of unfixed reactive dyes

on cotton fabrics using Fe-TAML/H2O2 catalyzed oxidation system. Journal of

Donghua University (English Edition), 2015.

17. The Kubelka-Monk Theory and K/S. Applications note. Vol. 18. 2018., No. 7. –

P. 3-8.

Published

2025-03-20

How to Cite

Мамаджанова С.А, & Раҳимова Ш.С. (2025). ГЕНЕТИК МОДИФИКАЦИЯЛАНГАН ПАХТА НАВЛАРИНИНГ СТРУКТУРАВИЙ ХОССАЛАРИНИ ҲИСОБГА ОЛГАН ҲОЛДА БЎЯШ . TADQIQOTLAR, 58(2), 195-205. https://scientific-jl.com/tad/article/view/5663