СУВЧЕЧАК КАСАЛЛИГИ КЛИНИК КЕЧИШ ХУСУСИЯТЛАРИ

Authors

  • Келдиёрова Зилола Дониёровна Author

Keywords:

Калит сўзлар: сувчечак, болалар, катталар, клиник кўриниш, асоратлар.

Abstract

       Резюме.  2023-2024  йилларда    мўлжалланган  Бухоро  вилояти  юқумли 
касалликлар шифохонасида ётқизилган 290 нафар беморларда  сувчечак билан 
касалланиш ва клиник кечишнинг қиёсий таҳлили келтирилган. Аниқланишича, 
3  ёшдан  14  ёшгача  бўлган  болалар  сезиларли  даражада  тез-тез  касалхонага 
ётқизилган, катталар орасида - 18 ёшдан 34 ёшгача бўлганлар тезроқ касалланади 
(1,3).  Сувчечакда  асаб  тизимидаги  белгилар  катталарда  ҳам  болаларда  ҳам 
сезиларли даражада фарқ қилмади. Болалардаги тошмалар тананинг магистрал 
ва  экстремиталарда,  катталарда  эса  -  юз  ва  магистралда  локализатсияланиши 
билан  тавсифланган  (2).  Болаларда  катталарга  қараганда  қичишишнинг  паст 
интенсивлиги  ва  шиллиқ  пардаларда  энантема  кам  учрайди.  Болалардаги 
лимфаденопатия  умумий  характерга  эга,  аммо  18  ёшдан  ошган  беморларга 
қараганда  камроқ  аниқланади.  Болалар  ва  катталарда  интоксикатсия 
синдромининг  давомийлиги  ва  касалхонага  ётқизиш  муддати  сезиларли 
даражада  фарқ  қилмади  (4).  Олинган  маълумотлар  болалар  ва  катталардаги 
беморларда  сувчечакнинг  кечиши  ва  оқибатларини  башорат  қилиш  учун 
ишлатилиши  мумкин.  Сувчечак  бир  қатор  вирусли  инфекцияларнинг  умумий 
номи.  Бутун  тана  бўйлаб  қизил  тошмалар  ва  доначалар  пайдо  бўлиши  билан 
намоён  бўлади.  Касаллик  жуда  камдан-кам  ҳолларда  такроран  кузатилиши 
мумкин.  Одатда  инсонлар  ҳаёти  давомида  бу  касаллик  билан  бир  марта 
касалланишади. Инфекция тошма ва бошқа аломатлар бошланишидан тахминан 
7-21 кун олдин организмга тушади. Одам терига тошма тошиши бошлангунига 
қадар 48 соатгача бошқаларга касаллик юқтирувчи бўлиб ҳисобланади. 

References

Фойдаланилган адабиётлар.

1. Гузовская Т. С.,Чистенко Г. Н.Ветряная оспа:эпидемиологические

особенности // Военная медицина, 2014 – № 1(30). – С. 115–118.

2. Баранов А.А. Стратегии контроля ветряной оспы в России. Итоги

международного совещания экспертно- го совета по вопросам профилактики

ветряной оспы (W.А.В.Е.). Вопр соврем педиатр 2022; 3: 5—12.

4. Инфекционная заболеваемость в РФ в 2018-2019 гг. Информационный

сборник. М: ФЦГСЭН МЗ РФ, 2019; .

5. Фишер Р.Г., эдwардс К.М. Вариcелла Зостер. Педиатриcс ин Ревиеw 2020; 19:

62—67.

6. Gabbasova, N.V. Vetrjanaja ospa: jepidemiologicheskaja situacija v voronezhskoj

oblasti, problemy i puti reshenija [Chickenpox: Epidemiological Situation in the

Voronezh Region, Problems and Solutions] / N.V. Gabbasova // Nauchno-

medicinskij vestnik central'nogo Chernozem'ja [Scientific and Medical Bulletin of

the Central Chernozem Region]. – 2017. – № 67. – pp. 122–134].

7. Infekcionnaja zabolevaemost' v RF v 2019–2020 gg. (informacionnyj sbornik)

[Infectious Morbidity in the Russian Federation in 2019-2020 (Informational

Collection)].

8. Klinicheskie varianty oslozhnennoj vetrjanoj ospy u detej [Clinical Variants of

Complicated Chickenpox in Children] / L.N. Mazankova, Je.R. Samitova, S.G.

Gorbunov et al. // Praktika pediatra [Pediatrician’s Practice]. – 2019. № 3. – 13-16.

Published

2025-05-06

How to Cite

Келдиёрова Зилола Дониёровна. (2025). СУВЧЕЧАК КАСАЛЛИГИ КЛИНИК КЕЧИШ ХУСУСИЯТЛАРИ . Ta’lim Innovatsiyasi Va Integratsiyasi, 44(3), 123-126. https://scientific-jl.com/tal/article/view/11999